BDSM

фебруар 14, 2010

SM ISPOVEST – Džeki

Filed under: BDSM Magazin — marija @ 10:12 am
Tags: , , , ,

S&M ISPOVEST – Džeki

Moje ime je Džeki i imama 21-nu godinu. Biseksualno sam orjentisana, odnosno volim osobe oba pola, a u BDSM zajednici sam poznata kao “switch” (svič),  što znači da u nekim situacijama mogu da budem u dominantnoj, a u drugim u potčinjenoj ulozi.

Vaspitavana sam kao katolik u porodici koja je imala interesantan način života. Moja majka imala je dijagnozu antisocijalnog psihopate. Moj otac je, kao mlad,  podizao i vaspitavao svoju braću i sestre, jer je njegova majka bila alkoholičarka, dok je njegov otac zlostavljao i njega i njegovu braću i sestre. Moj otac je, zauzvrat, kada je odrastao, postao bes-oholičar, zlostavljao je svoju decu i verbalno i fizički.

Najčešće sam živela sa bakom jedne od mojih polusestara, koja mi je bila roditelj više od bilo koga drugog. Počela sam da studiram psihologiju, kako bih pokušala da radim sa decom i pomognem im da prevaziđu situacije u kojima su zlostavljani, koje sam ja morala da proživljavam kao mala.

Oduvek sam mislila da su žene atraktivne. Sećam se da sam posmatrala lepe žene dok sam bila mlađa. Moja majka je zaista bila lepa žena. Moja majka je bila i veoma seksualna žena i kroz našu kuću je prolazilo mnogo muškaraca. Iskorišćavala ih je da od njih dobije neke stvari koje su bile potrebne, ne za seks i to je bio deo njenog poremećaja. Zbog toga sam, tokom odrastanja, muškarce i žene videla u približno istom svetlu. Mislim da to sebi nisam potpuno priznala, dok nisam otišla na koledž. Često sam na svojim slikama kao temu imala aktove, pre svega žena, jer su mi se linije njihovog tela mnogo više dopadale. Kada sam posetila svoju profesoricu umetnosti, koja mi je bila zaista dobar prijatelj i objasnila joj da sam pod stresom i u krizi, jer ne znam kako da objasnim da imam homosehsualne sklonosti, rekla mi je da je to znala od prvog trenutka kada me je ugledala. Čak su i moji drugovi u srednjoj školi to znali. Skoro sam pitala jednog od njih, mog prijatelja Džona, kako je to mogao da zna. Odgovorio je da sam, sve vreme koliko me je poznavao, gledala na muškarce i žene sa istim interesovanjem i željom, dok ljudi obično izaberu jedan ili drugi pol.

“Da budem konkretan”-rekao je-“Većina muškaraca gleda za ženama i balavi za njima, dok nekolicina gleda za drugim atraktivnim muškarcima i žele da bude kao oni. Ti si gledala za atraktivnim muškarcima i ženama i balavila i za jednima i drugima.”

U jednom trenutku, pokušala sam da objasnim svoje želje baki, jer nisam o tome mogla da razgovaram sa majkom, koja je bila isključiva na stanovištu da mrzi homoseksualnost, ni sa ocem sa kojim nikada nisam bila bliska. Baka mi je rekla da je to faza kroz koju prolazim i da je u nekom trenutku svaka žena imala fantazije o drugim ženama.

“Znam te i znam šta te čeka.”-rekla mi je ona-“Upoznaćeš viteza u sjajnom oklopu i udaćeš se za njega. Živećeš u lepoj kućici, sa baštom i drvenom ogradom oko nje. A, čak i da si lezbejka, nije noguće voleti oba pola istovremeno. Mislim da nikada nećeš moći da stupiš u brak sa drugom ženom i živiš u grehu, jer si vaspitavana kao katolik. Zbog toga bi morala da ostaneš sama do kraja života.”

Bila sam u vezi pre svega sa muškarcima, ali i sa nekoliko žena. Muškarce je lakše sresti. Postoji mnogo više muškaraca među kojima mogu da biram, a ja sam prilično izvirljiva kada ulazim u vezu sa nekim. Teže je naći odrovarajućeg partnera istog pola, iako život u blizini velikog grada pojednostavljuje potragu, kada se uporedi sa manjim sredinama.

Ja ne pokazujem otvoreno svoje sklonosti ka ženama. Moje prvo iskustvo sa ženom bilo je sa Emili, najboljom prijateljicom iz srednje škole. Bili smo u njenoj kući i zezale se sa jednim drugom. Bila sam mlada i definitivno glupa. Nisam se osećala prijatno sa njim. Stvarno nisam imala želju da ispunjavan njegove snove, ali ona jeste, a on je navaljivao. Na kraju sam pozvala Emili i ona je počela da me ljubi po vratu i grudima. Osetila sam uzbuđenje. Odvezle smo prijatelja kući, a ona i ja smo razgovarale posle toga. Shvatile smo, da smo se bile privlačne jedna drugoj od početka, ali smo se obe plašile da bilo šta uradimo. U roku od nedelju dana izlazile smo zajedno i bile smo nerazdvojne. Moja porodica je znala da mi je ona najbolja prijateljica i nisu sumnjali ništa. Njena majka je znala šta se dešava, ali je bila svesna koliko je i prijateljska veza među nama bila jaka i nikada joj nije predstavljao problem kada bi prenoćila u njihovoj kući. Imale smo toliko obzira da nikada nismo vodile ljubav u takvim situacijama. Neke stvari ni meni ni njoj jednostavno nisu prijale.

Uvek sam bila za to da imam samo jednog partnera, bez obzira ko je to. Mrzim uvreženo mišljenje da su biseksualci “laki” za uvlačenje u seks sa više osoba, zato što vole pripadnike oba pola. Čak i sada, većina mojih prijatelja ne zna za moje afinitete. To definitivno ne znaju moje cimerke i moja majka. Moje cimerke doduše, imaju malo više tolerancije od moje majke, ali ako živiš u kući prepunoj devojaka, moglo bi brzo da im postalo neprijatno, kada bi saznale. Jedna od devojaka sa kojom delim kuću, Dženifer, koju zaista volim, na čisto platonski način, pobegla je od prethodne cimerke kada joj je ona priznala da je biseksualac, iako je naglasila da je Dženifer ne privlači na taj način. Umesto da bude opuštenija, Dženifer se uvredila. To je kao kada bih ja rekla: “Neću da te zaskočim dok spavaš, zato ne brini, možeš mirno da se odmaraš, bez straha.”

Prve godine ne koledžu radila sam u kancelariji i pomagala u programu “radi i studiraj”. Nisam razmišljala o svojim biseksualnim sklonostima, sve dok jednog dana nisam čula priču mojih nadređenih o momku koji je radio sa nama, za koga je ona mislila da je homoseksualac. Nisam mogla da poverujen kada sam čula da ovog učtivog, inteligentnog čoveka naziva “peder”. Onda je počela da ismeva činenicu da je on homoseksualac. Želela sam da propadnem u zemlju, koliko mi je bilo neprijatno. Znala sam da ću, ukoliko bilo ko na poslu sazna moju tajnu, biti izložena podsmehu ili još gore, da ću izgubiti posao. Ponekad najljubaznije osobe promene način ponašanja u trenutku kada saznaju da je neko homoseksualac.

Postoji mnogo uvreženih, osuđujućih stavova kod ljudi o biseksualcima. Misle da smo uvek željni seksa, da ne možemo da se odlučimo, da smo bolesni, izopačeni, perverzni…od najgorih osobina, gotovo sve se koriste za nas. Razmišljam o tome ko će pročitati ovu priču. Gotovo je nikada nisam podelila sa nikim, osim sa osobama kojim sam neograničeno verovala. Ako bi neko saznao na koji način vodim svoj seksualni život, mogla bih da izgubim svo poštovanje koje sam stekla kao terapeut, jednostavno zbog mišljenja drugih o tome koliko sam perverzna. Stvari koje radim bi šokirale bilo koga pretpostavljam.

Koliko god me pamćenje služi, palilo me je kada vidim muškarca ili ženu vezane, izlupane, šamarane ili kako učestvuju u nasilnim ili seksualno agresivnim scenama. Niko drugi u mojoj okolini, barem koliko sam znala, nije imao slična osećanja. S obzirom na moje odrastanje, nisam mogla da kažem da li je ovo oblik mog samozlostavljanja, mentalna bolest ili potraga za poznatim stvarima. U detinjstvu sam često dobijala batine, bila fizički kažnjavana, pa sam mislila da je moguće da baš zbog toga imam želju za ponižavanjem, zloupotrebom, kažnjavanjem i dominacijom u vezi, kako bi na neki način oživela porodične obrasce.

Ali to nije imalo mnogo smisla jer sam u seksu imala dominantnu ulogu. U vezama sam uvek imala neki oblik psihičkog nadjačavanja, čak i kada partneri sa kojima sam bila nisu bili za to. Prvoj ženi sa kojom sam imala ozbiljniju vezu rekla sam da imam iznenađenje za nju. Kada smo došle kući, vezala sam joj traku preko očiju i svezala je.  Zatim sam je golicala i mazila, gledala je kako se uvija, sve dok nisam zadovoljila svoju želju za dominiranjem,  dok ona nije shvatila da to što uživa zavisi isključivo od moje volje.

U početku mi to nije delovalo kao nešto čudno, videla sam to samo kao mali eksperiment. Ipak, većina mojih pokušaja tog tipa, nisu bila prihvaćeni u vezama. Sećam se jednog momka sa kojim sam se zabavljala u srednjoj školi. Kada sam ga povukla za kosu i pokušala da ga ujedem za vrat, uplašio se. Nikada više sa njim nisam pokušala nešto slično. Ipak i u toj vezi sam ostala dominantna, osoba koja upravlja događajima. To je bilo ono što sam želela – da imam kontrolu i uživala sam u svakom trenutku. Želela sam da imam dominantnu ulogu u zadovoljavanju partnera.

U to vreme nisam znala da postoje grupe i knjige o tome, koje su objašnjavale da ono što radim može da zadovolji i mene i mog partnera. Žene su mnogo lakše prihvatale moje želje od muškaraca. Oni nikada nisu razumeli šta ja to želim, ili su moju želju da dominiram shvatali kao sukob sa njihovim muškim egom.  Žene sa kojima sam bila u vezi volele su da budu vezane, sa povezom na očima, izlupane, išibane, ponižene i seksualno iskorišćene.  Pretpostavljam da sam upravo zbog toga volela da dominiram nad ženama.

Ne mislim da bi bilo koja žena moga da bide dominantna sa mnom.  Mozak mi jednostavno ne radi tako.  Previše uživam da ih posmatram.  Sada, kada čitate ovo, možete da pomislite da pokušavam da zauzme dominatnu ulogu, jer sam kao mala bila fizički zlostavljana, ali dominacija u seksualnom odnosu mi je lakša jer ja donosim odluke.

Činjenica je da ja sebe nikada nisam videla kao žrtvu. Dok sam išla u školu i živela sa roditeljima, mislila sam da je takvo ponašanje, kao vika, udarci, šutiranje, šamaranje, bacanje preko sobe, ostavljanje modrica, normalno i da se dešava svima. U kući moje majke i nisam znala za bolje. Moje razmišljanje o tome šta treba da se dešava u porodici je bilo malo uvrnuto.

Kasnije sam mnogo razmišljala o tome. Možda je jedini razlog zbog koga sve to vidim kao interesantno i napaljujuće, korišćenje seksa za manipulaciju drugima, baš kao što je moja majka radila. Ta mogućnost postoji, jer ona je bila moj prvi idol, model ponašanja.  Niko se ne rađa sa ovakvim željama, zar ne? Kada sam bila mlađa, posmatrala sam to kao bolesno i perverzno.

Posle svakih batina koje sam dobijala kod kuće, klela sam se da ja nikoga nikada neću tako povrediti. Upravo zbog toga prolazila sam kroz unutrašnje konflikte, nisam mogla da uskladim osećanja, želje i raznišljanje. Seks je za mene zabavan, ali bez određenih elemenata nije me nikada potpuno ispunjavao.

Tako je došlo vreme kada sam shvatila da želim da probam nešto drugo. Želela sam da imam drugačiju ulogu, da se nađem u potčinjenom položaju. Ta želja je bila snažna. Pokušavala sam da pokažem momcima sa kojima sam bila u to vreme, svoje želje, iznosila sam predmete koji ne izazivaju strah, kao što su šalovi ili marame.  Znala sam da nešto sa mnom nije u redu.  Još uvek se nisam osećala ispunjeno, jer su ti momci veoma loše radili ono što sam od njih očekivala, ali sam im i ja loše objašnjavala, u strahu da ne pobegnu prestrašeni od mene. Tako sam i dalje preuzimala ulogu dominantne osobe.

Da me ne shvatite pogrešno, loše stvari mogu da se dogode i tokom seksa i u vezi. Postoji ogroman broj ljudi koji veruju da se vezivanje i disciplana sastoji u čistoj primeni sile, pravom zlostavljanju, pravom silovanju.  Bila sam u vezi sa jednim momkom.  Neko vreme, stvari su se odvijale prilično dobro, čak odlično.  Uglavnom sam ja bila dominantna, ali su se povremeno stvari okretale drugačije.  Vremenom je on počeo verbalno i emocionalno da me zlostavlja, iskaljuju svoj bes bez ograničenja na meni.  Počeo je da me podseća na moga oca.

Veza je postala nestabilna, postali smo katalizatori za međusobne burne reakcije.  Prolazili smo kroz faze raskida veze, zatim bi strast preovladala, spojili bi se ponovo uz seks, pa bi uskoro opet raskinuli i tako stalno.  Mislila sam da bi mogli da ostanemo prijatelji, ali se pokazalo da sam naivna i blesava.  Jedne noći sam otišla kod njega, jer je dogovor bio da mi pomogne da pronađem delove za auto.  Kada je poželeo seks, rekla sam mu ne.  Pokušala sam da ga odgurnem od sebe, ali nisam mogla.  Bio je mnogo jači od mene.  Svezao me je, od ruku do nogu.  Igrali smo se i ranije sa lisicama i kanpom, ali ja nikada ne bi pomislila da ih upotrebim, bez pristanka partnera.  Te noći sam se osećala zlostavljanom, ugroženom.  Kasnije, dok sam hodala ka kući, tresla sam se.  Nisam mogla da spavam.  Sedela sam na požarnim stepenicama pored moje sobe, ispušila dve pakle cigareta i posmatrala izlazak sunca.  Mislila sam da će me, ukoliko nastavim da radim te “nevaljale” stvari, sve više osoba jednostavno iskorišćavati.

Moja sledeća veza bila je sa veoma konvencionalnim momkom. Mislim da su i ovde Marfijevi zakoni uradili svoj deo – Kada sam bila sa momkom koji je voleo vezivanje i disciplinu, dešavale su se loše stvari, a kada sam bila sa momkom koji nije bio za to, opet su se dešavale loše stvari. Sa konvencionalnim momkom sam razgovarala o braku,  porodici,  deci,  ali mu je bilo odvratno sve što je imalo i naznaku “nastranog”, čak i prilično obične stvari. Video je vezivanje i disciplinu, kao zlostavljanje žena. Optužio me je da sam nimfomanka,  a sve što sam želela bio je seks.  Postala sam izuzetno depresivna i počela sam da uzimam antidepresive.  Sada mi je jasno da nisam bila zadovoljna tipom seksualnog odnosa koji smo imali, pa sam pokušavala to da nadokvadim kvantitetom.  On je prekinuo našu vezu, a ja sam bila deprimirana činjenicom da je on bio pravi čovek uz koga bi mogla da imam život,  kakav je moja porodica želela da imam – da imam muža,  porodicu,  kuću sa garažom za dvoja kola,  stabilan prihod – ali definitivno bez ogrlica, lisica i vezivanja.  Uništila sam nešto što je moglo da bude savršeno,  jer ja nisam mogla da se ponašam „normalno“. Na tanjiru mi je posluženo sve što sam mogla da poželim po uobičajnim standardima.  Posle raskida, mislila sam da nikada neću imati normalan život.

Počela sam da posećujem seks šopove i napravila sam malu kolekciju “igračaka” u kojima sam uživala.  Shvatila sam da je to deo mene.  Kada se borim protiv onog što jesam, postajem nesrećna.  Zato mi nije trebalo mnogo vremena da prebolim ovu vezu.

Preko jednog prijatelja, upoznala sam Džejsona, momka sa kojim sam i dalje u vezi. Potpuno sam ga pregazila, kada smo se upoznali i bio je ubeđen da sam prava kučka.  Ponovo smo se videli posle tri meseca.  Odlučili smo da se malo bolje upoznamo.  U početku smo razgovarali kao prijatenji,  uglavnom na internetu.  Rekao mi je neke stvari o meni,  koje niko nikada nije primetio.  Podržvao me je kada smo razgovarali o seksu.  Osećao je slične stvari.  Imao je ranije problema u seksu,  jer nije želeo da njegove partnerke pomisle da je nasilan. Preuzeo je ulogu nastavnika, ukazivao mi je na određene knjige i odgovarao na moja pitanja.  Nije mu bilo muka od mene i pružio mi je priliku da da ispunim potrebu da budem u potčinjenom položaju.  Postao je moj priljatelj, ljubavnik i iznad svega, moj Gospodar.

Objasnio mi je šta se očekuje od potčinjene osobe.  Dominantan partner mora da zasluži poverenje i poštovanje od potčinjene osobe,  kako bi mogao da preuzme tu ulogu.  Rekao mi je da sve što se dešava u spavaćoj sobi, tokom igre – degradacija, poniženje, vezivanje, dominacija, kažnjavanje polazi od toga što potčinjeni partner želi da preuzme ulogu osobe kojoj se ovakve stvari rade.  Rekao mi je da će se on ponašati na ovaj način prema meni, jer poštuje dinamiku odnosa među nama.  Zauzvrat, dozvoliću mu da se ponaša prema meni na ovaj način, ali ću imati punu kontrolu nad time da odredim ko može da se ponaša tako prema meni, kada i gde.

Takođe, uveo je i nešto što je nazvao “reč sigurnosti” za mene.

“Ponekad, stvari mogu da postanu toliko intenzivne, da reči koje izgovaraš u običnom dijalogu, neće zaustaviti dešavanja. Neophodna je “reč sigurnosti”, koju inače ne izgovaraš tokom scene, da bi, ukoliko nešto ne ide kako treba, mogla da mi daš signal da stanem i pokušam da popravim stvari, eventualno krenem na drugu stranu. Ključ za S&M je dobra komunikacija.“ – rekao je.

Moja sigurna reč je “plavo”. Mislim da sam je izabrala zato što imam slikovito pamćenje, puno boja, a plava me podseća na nešto zastrašujuće. Zbog toga je to bio moj izbor.

Imamo čitavu biblioteku knjiga koje objašnjavaju tehnike vezivanja i dominacije iz ovog stila života.  Povremeno, poneka cimerka uđe u moju sobu dok čitam neku od ovih knjiga,  ali to lako objasnim, kao neophodan materijal za istraživanje “neobičnog seksualnog ponašanja”.  Igračke koje imam čuvam na posebnom mestu, u torbi.

Jedan aspekt vezivanja i discipline je da moramo da prikrijemo tragove načina na koji živimo, računajući i modrice, tragove ujeda, štipanja i sklanjanje igračaka koje koristimo, kako nikada niko ne bi saznao za to, da nas ne bi osudili ili zloupotrebili to saznanje protiv nas. Imamo mnogo prijatelja u zajednici ljudi koje vole vezivanje i dominaciju, ali uvek želimo da to ostane među nama.

Neke osobe u ovoj zajednici nalaze zadovoljstvo u komadićima stakla, odnosno u puštanju krvi,  zasecanju kože,  kako bi se seksualno uzbudili. Ponekad će jednostavna činjeniva da sam vezana ili da imam nešto oko vrata da izazove seksualno uzbuđenje kod mene i želju da uradim bilo šta kako bi zadovoljila Gospodara i time zaslužila sopstveno zadovoljstvo.  Ponekag iznenadim Džejsona tako što postavim scenu i tako ga sačekam kada se vrati kući sa posla.  U jednoj takvoj sceni postavila sam 12 upaljenih sveća koje su obeleževale put ka spavaćoj sobi, sa posutim laticama ruža po podu.  Put od latica ruža vodio je do kreveta,  dok su sveće osvetljavale okno prozora.  Kanap sam postavila tako da se provlačio između latica,  ispod vrata,  sve do kreveta,  gde je bio vezan za ogrlicu koja je bila oko mog vrata.  Moja želja je rasla dok sam čekala da dođe i odluči šta će se dalje dešavati. Jedne noći to bi bile batine, bičevanje i šibanje, druge vreo vosak, sledeće vezivanje i golicanje ili analni seks.

Postoji osećaj koji se zove “lebdenje” koga doživljavaju mnoge potčinjene osobe. To se dešava kada stigneš dovoljno daleko u pojedine delove svog ličnog razmišljanja, pa te zahvati osećaj tolike opuštenosti i želje, da sve što vidiš ili dodirneš liči na meke jastuke.  Po završetku neke scene, moj gospodar me obično zagrli i razgovaramo o tome šta je ko osećao i o čemu je razmišljao, o stvarima koje su se dogodile ili nisu, a mogle su u toku seanse.

Od svih veza u kojima sam bila ova me najviše ispunjava i u njoj osećam najviše ljubavi. Ujutru smo isti kao bilo koji drugi par.  Ustajemo, tuširamo se, peremo zube, oblačimo se i sve ostalo, zatim svako odlazi za svojim dnevnim obavezama, on odlazi na posao, ja u školu i na terapeutske zadatke, dok čekamo sledeći susret. Ali, kada smo sami zajedno, nismo ni nalik drugim parovima.

Uzbuđuje me pomisao da ću moći ostatak života da provedem sa nekim ko me doživljava sa tolikim uživanjem, emotivno, intelektualno i fizički. Sa nekim ko me gura, kako bih postala što bolja, izvukla maksimum iz sebe, sa nekim ko mi sprema večeru kada sam nervozna ili me nežno masira i donosi mi omiljene kolače kada pravim pauzu u učenju. Sa nekim ko me ne osuđuje.

Meni sve ovo ne deluje nastrano. Pitanje je samo ugla iz kog posmatrate.

Imam posao u kome neizmerno uživam, dok pokušavam da život dece učinim boljim. Na poslednjoj sam godini koledža. Ne želim da pričam o privatnom klubovima čiji su članovi osobe koje vole vezivanje i dominaciju iz svog ugla, jer bi me svi osudili zbog priče o tome. Ako bi ljudi koji me poznaju znali za moje seksualne aktivnosti, osudili bi me, rekli da sam bolesna, da sam ista kao oni koji zlostavljaju decu, optužili bi me da je moj odnos sa klijentima toliko površan,  kao procesi koji su naveli ljude da pomisle da mogu da se “zaraze” homoseksualnošću.

Neću da pričam ni o događajima od prošle noći kada sam bila podvrgnuta mnogim bolnim, perverznim zadovoljstvima. Staviću masku prihvatljive, konvencionalne heteroseksualne žene. Nadaću se da sam sve svoje igračke sklonila na sigurno mesto, da nisam ostavila trag po kome bi mogla da budem izložena podsmehu, osudi i odbacivanju. I uživaću u tome što se napokon osećam dobro u svojoj koži.

Svi žele da budu prihvaćeni. Ja sam veći deo svog života provela ili u neprihvatanju onog što jesam ili razmišljajući da sam loša osoba, jer sam osećala želje o kojima sam pričala.  Sada, kada osećam da sam prihvaćena u jednom delu mog života, mnogo mi je lakše da odvojim ove dve polovine mog života i da ne brinem toliko, kako će uticati jedna na drugu. Sada, kada verujem u seksualni deo moje ličnosti, osećam mnogo više samopouzdanja u društvenom životu i odnosima.

Džejson kaže da je čudno kako moja porodica nije volela ni jednog od momaka sa kojima sam bila, bez obzira na to što su bili društveni i prihvatljivi. Sada, kada su upoznali Džejsona, jedinu osobu koja ne bi trebalo da bude prihvatljiva, zaljubili su se u njega. Džejson kaže “Kada su dobar sam sa sobom i kada se u svojoj koži osećaš dobro, to privlači druge, jer se i oni osećaju rasterećenije kada si tu.”

Ja za sebe ne mislim da sam normalna, ne na način kako to predstavlja “Američki san”, ali sam ono što želim da budem.

2 коментара »

  1. Veoma lijepo. Veoma dobra prica.

    Коментар од Strogivaspitac — октобар 28, 2010 @ 4:42 pm

  2. svaka cast… potpuno sam iste probleme imala dok nisam upoznala Gospodara koji mi je iz korena promenio zivot i dokazao da je sveto normalno… prelepa prica za sve koje BDSM bar malo interesuje

    Коментар од Mala — фебруар 7, 2013 @ 6:24 pm


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: