BDSM

децембар 14, 2008

Poklon (treći deo)

Filed under: Priče o BDSM-u — marija @ 11:55 pm
Tags: , , , ,

I svanuo je novi dan. Prvi sam se probudio, još je bilo jutro, a ona je mirno spavala pored mene, kao dete. Gotovo da nisam bio siguran da li sam sanjao sve ono što se desilo ili ne, ali kutija i bič koji su stajali pored kreveta i vezovi na njenim rukama koji su još uvek bili tu govorili su nešto drugo. Nije nam palo na pamet sinoć da ih skinemo. Pustio sam je da spava, nije bilo razloga da je odmah budim. Dok sam u kuhinji kuvao duple jutarnje kafe scene od juče su me stizale jedna za drugom. Znam, mnogi bi rekli da nije moje da kuvam kafu, posebno ne u ovakvim uslovima, ali sitne stvari mnogo znače. I male pažnje.
Uradila je ono što nijedna nije, a s obzirom na sve što sam planirao za ovaj dan bilo je to najmanje što sam mogao da uradim. Miris kafe i poljubac brzo su je probudili. Bila je vrela od sna i mazna uvek ujutru. Sada me je samo zagrlila i držala uz sebe nekoliko minuta. Nismo mnogo pričali uz kafu. Samo smo se gledali. Ako to nije ljubav onda ne znam šta je, mislio sam.

* * *

Ipak smo morali da ustanemo na kraju. Skinula sam vezove napokon, oslobodila ruke i pošla da se umijem. Biće vremena za njih kasnije ponovo. Obalačio se, spremao se da krene negde, dok sam bila u kupatilu.

-Idem da kupim jos par stvari – dobacio mi je u prolazu uz poljubac.

-Hoću i ja sa tobom – pogledao me je i klimnuo glavom. Nisam imala pojma gde idemo. Na brzinu sam se obukla i već smo bili u kolima. Kuća u kojoj smo bili nalazila se na prilično usamljenom mestu. Desetak kilometara dalje malo selo, sa prodavnicama u kojima može da se nađe svašta. Stali smo kod jedne od njih koja je od svega najviše licila na gvožđaru. Bilo je tu svega i svačega, prvenstveno za potrebe na selu. On je birao, a ja sam stajala sa strane. Četri gvozdene alke za vezivanje konja, dugačak kanap, jedan deblji i jedan nešto tanji, ogrlica za psa, povodac i četiri dugačke, debele sveće našle su se u njegovoj torbi. Onda smo krenuli nazad, lagano. Samo što smo napustili selo, izvukao je iz torbe ogrlicu za pse, jednostavnu, koznu, sa malom alkom na njoj i pružio mi je.

-Stavi je oko vrata

Pogledala sam ga. Jutro je bilo prijatno prohladno, a meni su žmarci prosli niz kičmu. Moj dan kao njegove kurve je počinjao. Poslušala sam naravno i ćutke stavila ogrlicu. Osećala sam se prilično jadno, dok sam je stezala oko vrata i zakopčavala. Imala sam samo majicu sa kratkim rukavima na sebi i svako ko bi prošao mogao je da vidi ogrlicu.

-Lepo ti stoji – rekao je i zaustavo kola na pola puta između sela i naše kuće. Puno šiblja je bilo pored puta, a na samo par koraka uzana staza koja je vodila negde u šumu. Izašao je iz kola i otvorio mi vrata.

-Idemo u kratku šetnju

Ništa nisam pitala. Stotinak metara dalje stazom smo stigli do malog mutnog jezerceta, u stvari više bare. Puno vrba je bilo u okolini.

-Ovo je najelasticnije drvo u okolini- pričao mi je dok je vadio nož iz džepa i sekao jedan po jedan 15 prutova različite dužine i debljine i brzo ih čistio od lišća. Birao je samo one koji su bili pravi i bez čvorova.

-Najčesce su baš zbog toga vrbov prut koristili za nevaljalu decu.- pogledao je u mene. Znala sam da se neću provući danas, a da ih ne isproba na meni- Izaberi jedan

Gredala sam u prutove, a onda sam izabrala jedan sredne dužine i ne mnogo debeo. Taj je ostao kod njega a ostale mi je dao.

-Čuvaj ih ti. Ovaj ćemo odmah da probamo

-Kako to mislis odmah? Napolju smo, svaki čas može neko da naiđe – rekla sam. Nasmejao se

-Ne boj se. Ovde jedva da neko prođe jednom u tri dana. Budi dobra kao što si lepa pa digni suknju ili ja to treba da uradim?

-Ali….ali- mucala sam- šta ako ipak neko dođe. Sačekaj da stignemo kuci. Nemoj ovako.

Stvarno me je bilo strah, ne od pruta nego da nas neko ne vidi. Dobro, pomalo i od pruta, da ne lažem.

-Brzo ćemo. Samo hoću da ga isprobam. Seti se obećanja.

Uvek sam držala do onog što obećam i on je to dobro znao. Pogledala sam u zemlju, pa u njega, zatim sam mi okrenula leđa i podigla zadnji deo suknje. Tako sam bar gledala u put, ako neko dođe. Osetila sam njegovu ruku kao mi je spustila gaćice, tako da mi je guza bila gola. Ma koliko čudno meni to izgledalo u tom trenutku osetila sam da me obuzima uzbuđenje, jer radili smo nešto nedopušteno i to na relativno javnom mestu.

-Spremna ? – pitao je

– Jesam, samo požuri – odgovorila sam. Nije me udarao jako. Doduše kad god bi me kraj pruta udario, osetila bi onaj već poznati bol koji svrbi i nervira i tera te da se počešaš, ali on je stvarno brzo udarao, deset puta, a onda je stao.

-Dobar je, idemo- brzo sam navukla gaćice i spustila suknju. Krenuli smo ka kolima.

-Vidiš da nije bilo teško – prokomentarisao je u povratku.

-Imali smo sreće – odgovorila sam

* * *

Dok sam vozio preostalih par kilometara do kuće, njena slika sa podignutom suknjom, spustenim gaćicama i prutom koji je igrao po golim guzovima, u prirodi, nije me napuštala. Kada sam zaustavio kola na dvadesetak metara od kuće i kada je krenula napolje nešto mi je palo na pamet. Zaustavio sam je rukom. Jos smo sedeli u kolima.

-Svuci se-rekao sam kratko. Pogledala me je zbunjeno.

-Sada? Ovde? – klimnuo sam glavom

-Ali…Ali – mucala je- Šta ću onda?

-Onda ćes polako da odeš do kuće i da otključaš vrata

-Uh…Huh..- mrmljala je nervozno i molećivo me gledala. Pružio sam joj ključ i pomazio je po obrazu. Ključ je uzela ali se i dalje nije pomerala.

-Dobro- rekao sam- Brojim do deset. Ako do tada ne budeš spremna, prvo ću da te izlupam pa ćes onda da uradiš ono što sam te zamolio.

Brojao sam glasno. I dalje se nije pomerala. Samo je gledala ispred sebe kada sam stigao do deset. Izašao sam iz kola i uz put pokupio prvi prut koji mi se našao pod rukom. Onda sam otvorio njena vrata. Sama je odmah izasla. Držala je ključ u ruci.

-Može neko da naiđe – ponovila je istu rečenicu od malopre. Prut je sevnu preko njene suknje i njenih nogu. Ovoga puta jako. Zastenjala je i sakrila rukama mesto na koje je pao.

-Skini suknju- komandovao sam

-Nemoj…Nemoj ovde…Hajdemo unutra- molećivo je rekla. Ponovo je prut sevnuo po istom mestu. Suze su joj bile u očima kada me je pogledala i polako raskopcala suknju i pustila je da padne a zatim je uzela u ruku, sva crvena ulicu.

-Ostavi stvari u kolima – komandovao sam dalje. Spustila je suknju na sedište. Majica je bila sledeća na mojoj listi.

-Nemam ništa ispod- nastavljala je da se žali, ali sada je prut sevnuo po golim nogama, praveći treću štraftu. Poskočila je malo unazad i na brzinu svukla majicu. Grudi su joj prelepo izgledale na suncu. Nije sačekala ništa da kažem, svukla je i gaćice i sve ostavila na sedištu. Samo što je napravila korak prema kući uhvatio sam je za rame.

-Čekaj, nisi me poslušala na vreme – pogledala me je uplašeno. Zatim se osvrnula okolo. Stajala je gola i bilo ko, ko bi se u tom trenutku zatekao tu na putu mogao je da je vidi.

-Hajdemo unutra- sad je preklinjala – Možeš unutra da me izlupaš kako hoćeš. Nemoj ovde gde bilo ko može da vidi.

Ma koliko primamljivo zvučala ova ponuda hteo sam još malo da je provociram.

-Zavisi od tebe. Ako se odmah namestis, dobices 25 po guzi i odmah idemo unutra. Tamo ćemo da nastavimo.

Nisam morao dva puta da kažem. Okrenula se, stavila ruke na kola istrtila se i čekala. Čekao sam i ja.

-Hajde, spremna sam…Požuri- rekla je posle par sekundi. Nisam se pomerao.

-Molim te, hajde da završimo s tim, strah me je ovako- Nasmejao sam se. Rekla je čarobnu rec, ali želeo sam ponovo da je čujem.

-Da zavrsimo sa čim?-pitao sam. Par trenutaka vladala je tišina.

-Huh….amhhh…-mrmljala je prvo nerazgovetno- Molim te, hoću da dobijem tih 25 po guzi i da idemo unutra, brzo….Molim te

Posle ovoga nije morala dugo da čeka. Jedan po jedan, 25 udaraca se spustilo na njene gole guzove. Nisu bili prejaki, ali je svaki izmamio kratak uzdah i ocrtao ravnu roze prugu na njoj. Očito je brojala u sebi. Posle dvadeset petog odmah se uspravila i pogledala me, skoro preklinjuci.

-Hajdemo sada unutra, molim te – cvrkutala je dok je rukom prelazila preko guze.

Pokupio sam stvari iz kola i klimnuo glavom. Pustio sam je da korača ispred mene. Nikada neću zaboraviti taj opčinjavajući prizor njenog golog tela koje žuri ka vratima, išarane guze i brzine kojom je otključala vrata i ušla unutra. Kada sam zatvorio vrata za sobom video sam olakšanje na njenom licu.

-Lepo smo počeli dan – prokomentarisao sam uz osmeh. – Hajde, spremi nam nešto ga klopu

5 коментара »

  1. Super su priče… kad će nastavak?

    Коментар од Buldix — децембар 25, 2008 @ 10:17 pm

  2. Uskoro… Radim na tome… Mala pauza oko nove godine
    I hvala Buldix🙂

    Коментар од marija — јануар 2, 2009 @ 2:44 pm

  3. Svaki dio je bolji od prethodnoga, a probati vrbovu šibu po goloj guzici je nešto fantastično. Mi smo je probali međusobno i to baš u prirodi. Veoma je uzbudljivo. Nismo više sigurni što je bolje biti išiban vrbovom šibom po goloj guzici ili šibati nekoga vrbovom šibom po goloj guzici. Hvala ti što si nam pokazala put neodoljivog užitka. HVALA ti.

    Коментар од mate — новембар 11, 2010 @ 3:33 pm

  4. Ja bih želeo da osetim vrbovu šibu pošto nisam nikada

    Коментар од Анонимни — децембар 1, 2010 @ 12:27 pm

  5. […] Poklon (treći deo) […]

    Повратни пинг од Poklon (sedmi deo) | BDSM — фебруар 8, 2016 @ 7:01 pm


RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: